U Danskoj je nedavno predložen zakon koji bi mogao da promeni način na koji razmišljamo o sopstvenom identitetu u digitalnom svetu. Naime, predlog zakona predviđa da ljudi dobiju zakonsko pravo kontrole nad korišćenjem svog lica, glasa i tela odnosno da ono što nas čini nama ne može biti iskorišćeno bez naše dozvole. U praksi, to znači da ako neko želi da koristi nečiji glas, izgled ili pokrete u svrhu reklame, kreiranja sadržaja, ili bilo kog drugog komercijalnog ili javnog prikazivanja mora imati izričitu saglasnost te osobe. I ne samo to, to pravo bi bilo nasledno, što znači da ni nakon smrti osoba ne bi mogla biti iskorišćena bez dozvole naslednika. Zakon je jasan odgovor na rastuću upotrebu veštačke inteligencije i deepfake tehnologije, koje omogućavaju da bilo čije lice i glas budu „pozajmljeni“ bez znanja te osobe. I dok su ovakvi slučajevi sve češći pravna regulativa u većini zemalja, uključujući i Srbiju, još uvek ne prepoznaje ovu vrstu zloupotrebe kao poseban pravni problem. Kod nas se zaštita identiteta, glasa i lika sprovodi kroz kombinaciju zakona Zakon o zaštiti ličnih podataka, Zakon o autorskom i srodnim pravima, Zakon o obligacionim odnosima (pravo na naknadu štete zbog povrede ličnih prava), pa čak i Krivični zakonik u nekim slučajevima, kada dođe do teže povrede ugleda ili prava ličnosti. Ali ne postoji jedinstven, moderan zakonski okvir koji bi odgovarao izazovima digitalnog doba. U konkretnom slučaju, ako bi neko u Srbiji koristio vaš lik u deepfake videu ili vas predstavio u spotu koji niste snimili pravna zaštita bi zavisila od interpretacije sudske prakse, što često znači dugačak i neizvestan proces. Zato je danski model važan jer donosi preventivnu, a ne samo reaktivnu zaštitu, i jasno prepoznaje pravo pojedinca da kontroliše sopstveni identitet, ne samo kao deo privatnosti, već kao stvar autorskog i ličnog prava. Možda je vreme da se i naše zakonodavstvo otvori prema ovim pitanjima. Jer ako već živimo u vremenu u kojem algoritmi znaju da „progovore našim glasom“ – onda barem zakon mora da zna da kaže: „Stani. To nije tvoje.“